Текст песни Београдски синдикат & Београдска филхармониjа - Балада дисидента

Београдски синдикат - Балада дисидента

Да ли се сећаш како било нам је пре,
После свега шта сад остало је, мој Београде? (2х)

Сећам се давно, још у златном бокалу,
Први пут сам вид'о микрофон, стај'о на асталу,
У сенци хладног кестена, где моја драга нестала,
Ја урезао сам име, бацио прве риме,
Ја сам одраст'о на песмама градских боема,
И причама аласа којих данас више нема,
Калио се с најбољима по задимљеним бригама,
Удварао за дамама, коцкао са лимпарима,
Некад кући срећан, некад све изгубио,
Некад жену грлио, некад калдрму љубио,
И нисам себи судио, где год би се пробудио,
Бол је био исти, с њим сам се удружио,
Зато сећања сам скупљао, к'о ожиљке да подсете,
Да није увек било само хладно и сиво,
Да крв црвена, к'о вино, бојила је ноћи,
Кроз одразе у чаши, то су биле твоји оћи,
А ја сам морао да одем, фијакер ме је чекао,
Београде збогом, многе ти ствари нисам рекао...

Да ли се сећаш како било нам је пре,
После свега шта сад остало је, мој Београде? (2х)

Заборави ме драга, заборави да те волим,
Настави да живиш, можда више не постојим,
Грлим сећања у мраку, док их кључом среће бојим,
Да не мислим на крике, што чују се низ ходник,
Док борем се са ранама, сањам да,
Опијам се вином, ракијом и тамбурама,
Старом виолином и поцепаним гласовима,
Тужном песмом цигана, димом, и поломљеним чашама,
С боемима мојим се надвикујем за столом,
Гађам, песмама рећитујем, отимам за словом,
Због само једног стиха мој живот сад је готов,
Пун стих у срцу, док кроз прозор гледам оток,
Сањам да миришем твој поглед док се привијаш уз мене,
Сузе ми потеку као кише у јесен,
Хеј, не свани пуста зоро, пусти ми да ћезнем,
Никада не свани, док у мени има песме,
Аљ ја сам морао да одем, јер некоме сам сметао,
Београде збогом, ово ти још нисам рекао!

Да ли се сећаш како било нам је пре,
После свега шта сад остало је, мој Београде? (2х)

Данас ране више боле, него зуце иза школе,
Него звуце ове строфе, ја сам морао да одем,
Аљ сад сам опет овде, аљ све нам се изгубио,
Посекли су кестен, где ја некад тебе љубио,
Не миришу липе, нема старе виолине,
Нема циганина седог да за моју тугу брине,
Мој Београде, изгубио сам корене,
Џабе носим ордење, кад нико ме не познаје,
Па Звезду Црног Ђорђа додах сад за бокал грозђа,
Шта ће мени орден, кад ја немам било кога?
Само неспокој и бол моји најбољи другови,
У кафани ломим чаше док ми душа не искрвари,
Балада дисидента, једна тужна српска песма,
Неким будућим кафанама, за боља времена,
Нека застане у грлу кад је неко други пева,
Све је исто у мом крају, само мене више нема!
А ја сам морао да одем, такав ником нисам требао,
Београде збогом, памти добро шта сам рекао!!!

Да ли се сећаш како било нам је пре,
После свега шта сад остало је, мој Београде? (2х)

Перевод текста песни Београдски синдикат & Београдска филхармониjа - Балада дисидента

Белградский синдикат - Баллада дисидента

Вы помните, как нам было прежде,
После всего, что сейчас осталось, мой Флоу? (2ч)

Я помню, давно, еще в золотой кувшин,
Первый раз я вид'о микрофон, стај'о на асталу,
В тени холодного каштана, где моя дорогая исчезла,
Я вырезал, я не победим,
Я одраст'о на песнях городских богемы,
И историй аласа которых сегодня больше нет,
Kalio с лучшими по дымной заботах,
Ухаживал за дамами, играл с лимпарима,
Иногда домой счастливый, когда-то все потерял,
Когда-то женщину грлио, иногда калдрму любил,
И я себе судил, где бы проснулся,
Боль была такой же, с ним я в бой,
Поэтому воспоминания я скупљао, но шрамы, чтобы напомнить,
Что не всегда было просто холодно и серо,
Что кровь красная, как вино, раскрасками, ночи,
Через отражаться в стекле, это были ваши оћи,
И я должен был пойти, fiacre меня ждал,
Флоу до свидания, многие эти вещи я не сказал...

Вы помните, как нам было прежде,
После всего, что сейчас осталось, мой Флоу? (2ч)

Забыть меня, дорогая, забудь, что я люблю тебя,
Продолжать жить, может быть, больше, не, я существую,
Грлим воспоминания в темноте, в то время как их кључом счастья, я боюсь,
Не думаю, на крики, что слышат по коридору,
Пока борем с ранами, я мечтаю,
Опијам быть вином, бренди и тамбурама,
Старый виолином и сара & quot голосами,
Печальной песней цыган, дымом и разбитыми бокалами,
С боемима моим быть надвикујем за столом,
Гађам, песни рећитујем, отимам для буквы,
Из-за одного стиха моя жизнь теперь закончилась,
Полный стих в сердце, в то время как через окно я смотрю на остров,
Мечтаю, чтобы миришем ваш взгляд, пока привијаш с меня,
Слезы мне не дожди осенью,
Эй, не свани пуста зорро, позвольте мне ћезнем,
Никогда не свани, в то время как в меню есть песни,
Аљ я должен был пойти, потому что кому-то я сметао,
Флоу до свидания, это ты еще не сказал!

Вы помните, как нам было прежде,
После всего, что сейчас осталось, мой Флоу? (2ч)

Сегодня раны больше болят, чем зуце за школы,
Чем звуце эти строфы, я должен был пойти,
Аљ теперь я снова здесь, аљ все нам потерял,
Срубили они каштан, где я когда-то тебя любил,
Не пахнут липы, нет старой скрипки,
Нет циганина седог, что для моей печали, заботиться,
Мой Флоу, я потерял корни,
Зря я ношу ордење, когда никто меня не знает,
Ну Звезду Черного Георгия додах сша за графин грозђа,
Что мне орден, когда у меня нет никого?
Только волнение и боль, мои лучшие товарищи,
В кафе ломим чашки, пока мы душу не искрвари,
Баллада дисидента, одна грустная сербская песня,
Некоторых будущих пабах, для лучших времен,
Пусть останавливается в горле, когда кто-то другой поет,
Все то же самое в моем районе, просто меня больше нет!
И я должен был пойти, такой никому я не нужен,
Флоу до свидания, хорошо помнит, что я сказал!!!

Вы помните, как нам было прежде,
После всего, что сейчас осталось, мой Флоу? (2ч)
Просмотры 223

Текст Београдски синдикат & Београдска филхармониjа - Балада дисидента Качественный перевод песни Балада дисидента
4.5 голосов из 5 - 26 всего

Популярные тексты песен и переводы Београдски синдикат & Београдска филхармониjа

Поделись с друзьями: